jogasrbija > blog > jogička dijeta english

Jogička Dijeta


ŠTA JE JOGIČKA DIJETA?


Jogička Dijeta

Kada čujemo reč dijeta obično pomislimo na mršavljenje i skidanje suvišnih kilograma. Zapravo reč dijeta znači način ishrane, a ne kratki vremenski period u kome ćemo se uzdržavati ili odricati od određenih namirnica u cilju postizanja kratkotrajnih rezultata. Ali tekst ne govori o dijeti vezanoj za hranu, nego o našim čulima. U jogi postoji izraz "jogička dijeta", koja govori o kulturi brige o našem zdravlju kroz ishranu čula - putem informacija, podataka, utisaka i stimulanata kojima hranimo naš um i kojima nas hrane.

Jogička dijeta se ne odnosi na način ishrane. Sam izraz predstavlja dijetu za naših 5 čula koja je zasnovana na principima zdravlja i kontrolisanoj selekciji kvaliteta informacija koje svakodnevno primamo.


KAKO SE HRANITI ČULIMA?


Jogička Dijeta - Čulo Ukusa

Čulo ukusa: Kupus, citrus, limun, banana, krompir, musli, proteinska dijeta; dijeta po krvnim grupama, po tipu doše (ajurvedska)... postoji toliko raznih dijeta, da se ne mogu sve ni nabrojati. Naravno ne treba se samo ograničavati na jednu nego kombinovati razne pristupe. Sa druge strane nije dobro ni da se rasplinemo, pa da na kraju ne postignemo ništa konkretno. Svako od nas je individua, univerzum za sebe. Nešto što nama savršeno odgovara i prija, drugome može čak da škodi.

Kad je hrana u pitanju u organizam je potrebno unositi ono što njemu koristi, a ne upravljati se po onome što je ukusno. To znači da treba jesti i ono što je zdravo, a ne samo ono što prija našem jeziku. Naravno, neretko se dešava da nam se ne sviđa ukus onoga što je zdravo za nas, a sviđa nam se ono što nije. To je posebno izraženo danas, kad su Mekdonald, brza hrana i pekare svakodnevna pojava i deo kulture gradske ishrane i brzog življenja. Kao zaštitu od toga bi trebalo da stavimo filter od nezdrave hrane i da obrazujemo i informišemo sebe o značaju organskih, integralnih i prirodnih namirnica i njihovom uticaju na naše zdravlje, kao i o uticaju nezdrave, genetski modifikovane.

Ovo je proces koji treba postepeno da uvodimo, tačnije da se naviknemo vremenom na ukus zdrave hrane, koja nam se u početku možda uopšte ne sviđa, ali kasnije može da nam postane omiljena. Ukus zdravog ne mora uvek da se poklapa sa našim ličnim ukusom. Zapravo to je samo stvar navike, ukus može da se izgrađuje. Znate kad za nekoga kažu da nema ukusa u odevanju? To se može izgraditi, kao i čulo ukusa, koji je zapravo potrebno nadgraditi.

Čakra: Swadhisthana (Svadistana) - Svesnost i fokus na čulo ukusa stimuliše element vode i karličnu čakru, povezanu sa radošću, uživanjem, seksualnošću, kreativnošću. Jača kontrolu nad željom za instant uživanjem, smanjuje odbojnost prema neprijatnim stvarima.




Jogička Dijeta - Čulo Vida

Čulo vida: Filmovi/predstave koje gledamo, knjige/novine/časopisi koje čitamo, televizija, ljudi...sve što kroz naše oči ulazi u mozak predstavlja informaciju. Kvalitet informacije koja izlazi iz nas zavisi od kvaliteta informacija koje primamo. Horor filmovi na primer, stvaraju u nama osećaj straha. Strah nas drži u okovima, blokira da napredujemo. Može da se postavi pitanje kakve veze ima neki horor film sa normalnim okolnostima. Strah je kao vibracija nezavistan od izvora iz kog dolazi. Što znači da na nas utiče sve što pročitamo, svaki film koji pogledamo... Hormoni koji prate osećaj straja su štetni po naše zdravlje, stavljaju nas u stanje stresa i tenzije, koji su uzrok većine bolesti današnjice. Sa druge strane komedije oslobađaju endorfin, hormon sreće, koji doprinosi opštem zdravlju i dobrom raspoloženju.
Ako biramo da propuštamo kvalitetne informacije kroz oči, osobe, knjige, događaje, i stanje uma će takođe biti pozitivnije, bićemo opušteniji i mirniji.



Kojim očima gledamo na svet? Na naš vid deluje i ono što očima šaljemo drugima, jer to na njih utiče, a posledično i na nas. Sve informacije koje primamo očima utiču na našu percepciju i način na koji mi vidimo svet oko nas. Naš pogled može biti pesimističan, realističan ili optimističan, u zavisnosti od pogleda osoba, okruženja, društva u kome živimo... Ako obratimo pažnju na takve stvari, lako možemo da osetimo kad se naše viđenje stvari (ne) poklapa sa tuđim i mentalno (odbaciti) prihvatiti njihov stav.



Čakra: Manipura - Svesnost i fokus na čulo vida stimuliše element vatre i čakru u solarnom pleksusu, povezanu sa moći, akcijom, samopoštovanjem. Jača samopouzdanje, smanjuje kompleks superiornosti/inferiornosti. Manipura je centar vitalnosti, njenom stimulacijom povećavamo nivo energije, imunitet, budimo dinamizam u sebi.



Jogička Dijeta - Čulo Sluha

Čulo sluha: Slušanje ne podrazumeva samo propuštanje zvuka od ušiju do mozga i njegovu analizu.



Muzika koju slušamo može potpuno da nam promeni raspoloženje, kao i sam tekst pesme. Ako slušamo tešku muziku, koja stvara emocije i stanja besa, težine, nervozu, takav će biti naš um i emocije. Ako slušamo opuštajuću, veselu, radosnu muziku, to će opet uticati na nas. Pitanje je da li mi koristimo muziku ili ona nas? Ako smo neraspoloženi i slušamo muziku koja je u skladu sa našim raspoloženjem, tu ćemo i ostati. To je sa jedne strane u redu, jer toj težini(problemu) je potrebno dozvoliti da izađe iz nas, da bi je se oslobodili. Ali ako i dalje nastavljamo da slušamo takvu muziku onda ta ista muzika postaje blokada. Ako pustimo neku veseliju, srećniju muziku, ona može da nam pomogne da se izdignemo iz tog stanja i da ga prevaziđemo. Samo osetiti šta nam je u trenutku potrebno i postupati prema tome.



Osobe koje su nam prijatelji, kolege, nadređeni, porodica utiču na nas, njihova mišljenja, razmišljanja, razmena informacija sa njima je takođe nešto o čemu treba voditi računa. Gradski prevoz je odličan primer gde možete da čujete mnoge teme, od organizovanja žurke do letnjih rasprodaja, od najgorih psovki do najlepših čestitki. Od negativnih mesta, ljudi i događaja se treba kloniti kada i koliko je moguće i okružiti se pozitivnim, onim što je dobro za naše telo, srce i um.



Čakra: Vishuddhi (Višudi) - Svesnost i fokus na čulo sluha stimuliše element etra/prostora i vratnu(grlenu) čakru, povezanu sa komunikacijom, čišćenjem. Jača harizmu, oratorske sposobnosti, prefinjen, pozitivan način izražavanja, ne samo kroz govor nego i sve ostale vidove komunikacije - umetnost, govor tela, uma, emocija, ples, muziku. Jača kreativnost i komunikaciju sa našim višim umom, sposobnost da stvarno čujemo i slušamo sebe i druge.



Jogička Dijeta - Čulo Mirisa

Čulo mirisa i dodira: Ova dva čula nisu toliko očigledna u svakodnevnom funkcionisanju, ali nisu manje bitna. Njihova kombinacija i primena, kao u donjim primerima, može da bude vrlo korisna i sa jakim uticajem na zdravlje.



Čulo mirisa: U nosu postoje mnogobrojni nervni završeci povezani sa mozgom. Sve informacije koje čulo mirisa prima, mozak obraćuje. Iako volimo da pomirišemo vruću kafu, neko jelo ili šampon, retko obraćamo pažnju na neke ne toliko očigledne mirise, na primer miris vazduha u raznim delovima grada, miris neke prostorije ili osobe. Navikli smo samo na jake mirise, pa nemamo razvijen osećaj za suptilnije nijanse. Ako se usmerimo samo na vazduh, videćemo koliko je različit od trenutka do trenutka, kako razni mirisi prolaze kroz nozdrve i smenjuju se.



Aromaterapija je pravac koji koristi čulo mirisa i može da ima vrlo važnu ulogu u našem emotivnom zdravlju. Rastvorena esencijalna ulja, cveće ili mirišljavi štapići se mogu koristiti da nam poprave raspoloženje, nekad čak i da uklone glavobolju, nervozu, tugu. Lak i suptilan parfem može da nam drži lepo raspoloženje tokom dana.



Čakra: Mooladhara - Svesnost i fokus na čulo mirisa stimuliše element zemlje i korenu čakru, povezanu sa sigurnošću, posedovanjem materijalnih stvari, instinktom za preživljavanje(bori se ili beži) i reprodukciju. Jača sigurnost, velikodušnost, smanjuje iracionalne strahove, potrebu za nagomilavanjem materijalnih stvari.



Jogička Dijeta - Čulo Dodira

Čulo dodira: Koža je najveći organ ljudskog tela, iako retko cenimo njen značaj i efekat u svakodnevnici. Ako obratimo pažnju sa čime sve dolazimo u kontakt tokom dana, videćemo da se zapravo mnogo više koristimo dodirom nego što mislimo. Dodir odeće, obuće, kontakt sa ljudima, životinjama, biljkama...



Jedan od vrlo efikasnih načina za korišćenje dodira u svrhu zdravlja je masaža. Masaža je terapija koja koristi čulo dodira da prenese nežnost, toplinu i ljubav terapeuta na osobu, opuste je, oslobode napetosti, tenzije i toksina iz tela. Osim poznatih efekata same masaže, naš kontakt dodirom sa drugim ljudskim bićem je jedan od osnovnih načina razmene energije i ljubavi i terapija sama za sebe.



Jogička Dijeta - Čulo Dodira

Grljenje, maženje, milovanje, vođenje ljubavi, tapšanje po ramenu, su načini korišćenja čula dodira da ulepšamo dan sebi i drugima. Ako to radimo namenski i svesno efekti će biti mnogo jači i trajniji.



Čakra: Anahata - Svesnost i fokus na čulo dodira stimuliše element vazduha i srčanu čakru, povezanu sa ljubavlju, saosećanjem, pomaganjem drugima, davanjem i primanjem. Jača osećaj povezanosti sa drugima i potrebu da dajemo, smanjuje potrebu uslovljavanja kada mi dajemo drugome, bez traženja nečega zauzvrat.


DIJETA ZA ČULA


Pomenuti primeri za svako od čula se naravno ne mogu izolovati samo na jedno od njih u većini slučajeva, nego su kombinovani. Vrlo retko koristimo samo jedno čulo u trenutku. Kad je moguće pozitivno uticati na više čula istovremeno, treba to maksimalno iskoristiti.



Joga nema asketski pristup stilu života i ne zahteva odricanje od bilo čega na silu. Na nama je da koristimo čula tako da doprinose kvalitetu našeg zdravlja. Čak i ako radimo nešto što nije dobro za nas(pušenje, alkohol, brza hrana), ne treba da osećamo krivicu, ali treba da imamo svesnost i znanje o dobrim i lošim efektima koje to ima na naše telo, um, funkcionisanje. Postepeno, kada se zasitimo loših efekata, sami ćemo odbaciti nezdravo, bez ikakve spoljašnje prisile.


SVESNOST O ČULIMA


Jogička Dijeta - Svesnost O Čulima

Samo zato što imamo čula i umemo da ih koristimo, ne znači da treba da ih zloupotrebljavamo. Da li hoćemo da nam um bude kao buvlja pijaca gde se ne zna šta je gde i gde svako odlazi i dolazi kako mu je volja, ili kao uredna i negovana bašta, gde sve ima svoje mesto i gde se korov redovno uklanja? Da li dozvoljavamo drugima i sebi da u nas ulazi i iz nas izlazi sve i svašta, ili vodimo računa da samo najkvalitetnije stvari primamo i dajemo?


Brza hrana postoji i za čula, kao i zdrava. Mi smo ono što jedemo, mislimo, osećamo. Na nama je da se hranimo kako mislimo da je najbolje za nas, na kraće i duže staze. Bitan je i način na koji to radimo. Na sreću i za tu oblast života možemo da se obrazujemo i da radimo na tome. Možemo da stvorimo naviku da zahvalimo sami sebi i budemo srećni svaki put kad napravimo pravi, kvalitetan izbor. To će nam pomoći da cenimo sebe.