jogasrbija > blog > prednosti i efekti joge english

Prednosti i efekti joge

Iskustva ljudi sa časova joge, tokom dužeg perioda vežbanja



Prednosti joge i efekti joge Prednosti joge i efekti joge


Pročitajte šta kažu učenici koji dolaze redovno na časove joge! Ova učenica iz Zemuna je posle 8 meseci redovnog dolaženja na časove skoro potpuno ispravila držanje i stav!








Jovana Stevanović, Dorćol


Zbog previše energije i stresa krenula sam na časove joge i bila pomalo skeptična na to kako ću se uklopiti, kako će joga delovati na mene, i fizički i psihički. Međutim, već posle par časova, osetila sam očiglednu promenu kako na sebi, tako i u sebi. Posle svakog časa osećam se opuštenije i svesnije. Ukoliko sam bila pod stresom ili nervozna, sama ideja odlaska na čas bi me smirivala i opuštala.


Časovi se razlikuju, pa nikad nije monotono. Instruktor je komunikativan i jako mu je bitno kako se grupa oseća i za kakve vežbe je tog dana spremno.


Sve u svemu, preporučila bih svima časove joge, jer apsolutno ništa negativno ne može proisteći iz toga. Samo mir, zadovoljstvo i sreća.



Bojana Stamenić, Dorćol


Mnogo sam čitala i slušala o jogi, dok nisam odlučila da je primenim u praksi. Posao kojim se bavim je prilično stresan i zahteva maksimalnu posvećenost. Upravo zbog toga mi je bila potrebna aktivnost koja ce me relaksirati, energetski osvežiti i fizički ojačati.


Zahvaljujući vežbama koje radim na času joge postigla sam željeni cilj. Imala sam bolove u lumbalnom delu kičme, koji su nakon šest meseci vežbanja prestali. Jogom se bavim godinu dana, a efekti su fenomenalni. Fizičke vežbe, tehnike disanja, kao i joga nidra na kraju časa, dovode telo i um u balans. Posle časa se osećam odmorno, rasterećeno, sa puno pozitivnih misli. Na mentalnom planu, znatno umanjuje efekte stresa i donosi mi osećaj mira i spokoja.


Toplo preporučujem ljudima koji žele da se posvete sebi i poboljšaju svoju svakodnevicu, da pokušaju sa jogom, sigurna sam da će biti zadovoljni krajnjim ishodom.



Gordana Obradović, Dorćol


Idem na jogu skoro godinu dana. Imam 61 godinu, joga mi je pomogla u nekim aspektima mog razmišljanja, a najviše u fizičkom smislu. Bila sam osoba koja kad donese odluku da nešto uradi to je moralo da se ostvari odmah. To je bio veliki pritisak celog života. Sada sam dosta fleksibilna, odluke koje i sada ponekad donosim ishitreno, ostvarujem ih kada mogu, kada sam spremna, a ne na silu. Moj mentalni sklop je rasterećen i mnogo mi je lakše da živim ovaj život koji je pun stresa.


U fizičkom pogledu joga mi je pomogla da se za sada delimično oslobodim bolova u kuku, nogama i u vratu. Mnogo lakše hodam, idem uspravno, sedim uspravno, varenje mi je regulisano, dišem pravilno, i ono što je najvažnije osećam da sam pomogla svom telu, a sa tim se i ja bolje osećam u njemu.


Moj predlog mladima! Nemojte da čekate moje godine, krenite dok ste mladi da bi spremni dočekali starost kao drugu mladost. Našu grupu vodi divni instruktor Vesko.



Bosiljka Vuković, Slavija


Yoga godinu dana poslije


U 60-im godinama života, prepoznala sam potrebu za skladom tjelesnog-mentalnog-emocionalnog u meni. I pronašla sam yogu, a i ona mene!


Moji motivi su bili:
-smanjiti reakciju na stres
-smanjiti reumatske bolove
- uspavno hodati
-smanjiti probleme sa sinusima
-družiti se u pozitivnoj sredini

Nakon godine dana redovnog dolaska na satove znam:
-da je vježbanje do granice ugodnog
-pravilno joga disanje
-opuštanje (a to je šlag na torti)


Zdravlje za dušu i tijelo


Naučila sam da "slušam" signale organizma, te vježbanjem i pravilnim disanjem održavam:
-tjelesnu kondiciju i elastičnost
-psihičku stabilnost
-pozitivnost


Veselim se svakom satu i susretu sa yogistima i instruktorom. Instruktor? Potpuno posvećen jogi i svima nama koje smo prepoznale tu energiju.



Dragana Šabić, Slavija


Na yogu sam krenula kao student, ali u tom periodu ona nije odgovarala mojim potrebama, odnosno trebao mi je aktivniji vid rekreacije, poput aerobika za koji sam se i opredelila.


Nakon dugog perioda rešila sam da ponovo pokušam sa yogom, a na to sam bila motivisana pre svega zbog:
-nagomilanog stresa prouzrokovanog promenom posla i odgovornošću kao elementom ovog posla, za koju nisam bila ni pripremljena ni spremna. Tu je i problem javnog obraćanja na raznim skupovima, što je u pričnoj suprotnosti sa mojom dosta introvertnom prirodom.
-zdravstvenih problema (bol u donjem delu leđa) koji su posledica dugotrajnog sedenja i rada za računarom, kao i stresa (o čemu nam je i instruktor joge često govorio). U ranijem periodu posao mi je bio vezan za kretanje i teren, u kancelariji sam provodila minimalno vreme i nisam imala nikakvih problema sa kičmom.

Iako joj nisam dovoljno posvećena, yoga mi pomaže u otklanjanju navedenih problema, odnosno u smanjenju navedenih manifestacija. naročito yoga vežbe disanja. Naravno da sam svesna da yoga nije čarobni štapić kojim mahneš i svi problemi nestanu, ali mogu da kažem da sam zadovoljna što ima pomaka na bolje, kao i činjenicom da yoga postaje sastavni deo mog života.



Željka Kolundžić, Zemun


Od kada sam krenula na yogu u beogradu napredovala sam i u psihičkom i fizičkom smislu. Koliko god da sam umorna, posle časa osećam olakšanje. Produbio mi se dah, elastičnija sam, a i mnogo mi znači što se instruktor Vesko posveti svakom učeniku. Prija mi njegova pozitivna energija kojom zrači. Vidi se da uživa u onom što radi.



Mr Mirjana Miščević, Zemun


Yoga, moje lično iskustvo


Prednosti joge i efekti joge Ako čovek nema pravilan odnos prema sebi i okolini u kojoj živi, on se ne može na pravilan način baviti yogom. Svesnost je ključni momenat u yogi, jer otvara i aktivira uspavane delove našeg uma i pokreće našu kreativnost. Cilj yoge je samorealizacija, bolje zdravlje. Ništa mistično. Ništa religiozno. I ništa nedostižno u ovom realnom, nemistifikovanom životu.


Pravilno vežbanje yoge priprema nas za iskustvo tišine i mira i potpuni osećaj ESENCIJE ŽIVOTA.


Učitelj je taj, koji vas uvodi u yogu.


Kada je učenik spreman, pravi učitelj se pojavljuje.


Tek kada sam postigla sklad i negativne misli svela na minimum, učitelj Vesko Minčić se pojavio.


Zadržavanje u položajima (asanama), prijatno istezanje uz duboko i ritmičko disanje pobuđuju čarobni osecaj. Misli i um se smiruju i uprkos fizičkom naporu, osećam radost i istinsko unutrašnje zadovoljstvo. Sve ćelije mog tela osećam u potpunosti i imam osećaj da su prešle na frekvenciju potpune životne radosti. Tada se dogodi onaj momenat kada prevazilazim sopstvenu psihofizičku granicu. Taj osećaj slobode i istinskog zadovoljstva budi u meni sve veću želju i potrebu da delujem dublje u skladu sa prirodom, da povećam sopstveni životni kapacitet I da se uspešnije prilagođavam raznim životnim situacijama.


I na kraju citiraću Ošoa :”Ako je prava, ljubav te čini meditativnim, ako je prava, meditacija te ispunjava ljubavlju“.



K.K., Dorćol


Radila sam dva posla istovremeno, nisam imala vremena ni za šta. To mi je verovatno tada i trebalo, jer sam prolazila emotivno kroz najbolniji period u životu. Mnogo posla je bio način da mislim na nešto drugo, ne na ono što boli, na nešto što me je teralo da se pitam zašto... Beg međutim, nikada ne donosi ništa dobro. Suočavanje i prihvatanje su jedini put, a da kroz to prođem pomogla mi je Joga.


Na časove sam krenula prvenstveno jer me je bolela kičma, mnogo sam sedela, malo se kretala, malo spavala. Hronično sam bila umorna. Jedno jutro mi je samo sinulo – pa meni sigurno treba Joga. Učitelja sam našla samo jednim klikom na internetu. Prosto je došao sam, jer kao što kažu učitelj uvek nađe Vas kada vam treba.


Dakle, sve je počelo vrlo jednostavno, a već posle nekoliko časova život je postao opušteniji. Moje telo više nije bilo u grču. Uprkos brojnim obavezama mentalne napetosti je bilo sve manje. Iako nisam spavala više nego ranije, umor više nisam osećala u toj meri. Emocije su počele da izlaze na površinu, više nisu dale da ih potiskujem. Prodisala sam.


Posle nekoliko nedelja shvatila sam da jedva čekam čas Joge, jer se tokom, a i posle osećam kao da sam se vratila samoj sebi, kao da sam opet jedno biće, a ne raspolućena i rastrzana osoba koja nije u stanju da uskladi svoje želje i mogućnosti. Sve je postalo jednostavnije i lakše. Ubrzo sam prestala i da pušim. Obaveze mi više nisu predstavljale teret, samoj sebi sam postala lakša. Rasteretila sam se, izbacila negativno „kroz pod“, kako bi rekao dragi učitelj Vesko.


Prihvatila sam svoj život, svoje telo, svoje srce... I sve to zbog Joge, nasmejali bi se neki... ne, sve to zbog sebe. Ali sve to u velikoj meri zahvaljujući Jogi. Osim što mi je telo postalo gipkije i opuštenije, moje misli više nisu lutale, lakše i brže sam bila u stanju da se fokusiram i koncentrišem. Intuicija se pojačala, znakova pored puta svakim danom bilo je sve više. Joga mi je otkrila put kako da spremim svoj život, u njega vratim mir i harmoniju. Radost i osmeh.


21 vek je karakterističan po proizvodima 3 u 1, koji su uglavnom instant varijante nečega. I Joga je 3 u 1, jer dovodi u ravnotežu telo-um-duh, ali nije instant. Neophodno je voleti sebe i vežbati s ljubavlju, biti posvećen i uporan. Moje iskustvo govori da se isplati. Rezultata ima još, ali ih neću navesti više, jer se bojim da mi nećete poverovati. Reći ću samo – čuda su moguća!
Zato, samo napred i molim Vas, bez odustajanja!



Tijana Martinović, Dorćol


Jogom se aktivno bavim od 2009. godine, ali je joga budila moju znatiželju i mnogo pre nego što sam pronašla način vežbanja i instruktora koji su u pravo vreme i na pravom mestu ušli u moj život i obogatili ga za jedno iskustvo koje je teško opisati u par redova, ali ću pokušati. :)


Sve promene koje se uz pomoć joge dešavaju u meni, u mom umu, u mom telu, u mojim osećanjima i doživljaju sebe i sveta koji me okružuje, su spore, lagane, nenametljive, ali dubinske, korenite, baš kao i sama joga.


Ono čemu me je joga naučila jeste strpljenje, razumevanje, fokus, otpuštanje i prepuštanje; najveći broj stvari koje nas bole i muče, mi sami zadržavamo u sebi i u svom životu, iz straha, iz nerazumevanja, iz nemoći, odnosno naše predstave da smo nemoćni! Iz iskusva kazem, ništa se loše neće desiti ako ih otpustimo. Dođu novi ljudi, donesu se zdrave odluke, izmile lepe misli... otvore se vrata za nova iskustva koja leče srce i ispunjavaju dušu.


Onaj ko ne prepozna sebe u mojim rečima, neka ipak proba jogu; naučiće da stoji pravo, hoda lako, da diše duboko, da je jedan svesni pokret jači i snažniji od stotinu podignutih tegova, da hormoni mogu da se uravnoteže bez lekova.


“Bez osuđivanja i prosuđivanja, samo posmatrajte šta vam se dešava...”, za mene omiljena rečenica mog instruktora. :)



Tanja Spasić, Slavija


Joga i meditacija


Obično su velika životna raskršća vreme kada konačno počnemo da preispitujemo sebe, svoje dotadašnje postupke, realnost svojih želja i stremljenja. To su trenuci kada shvatamo da biti čovek nije ni malo lako, u vremenima kada je ljudskost kao karakterna osobina izgubila svoju vrednost.


Dok sam odrastala, učili su me da su svi ljudi dobri, pa da i ja sama budem takva, da činim dobro drugima i dobru da se nadam. Niko mi nije rekao da će i pored svih mojih dobrih činjenja postojati zli ljudi, orijentisani na isključivo materijalnu dobrobit, koji neće prezati ni od čega samo da dobiju ono što žele, niko mi nije rekao da hleb može imati sedam kora i da je lepota nekada više prokletstvo nego privilegija.


Tako sam se i sama našla u vrtlogu života, svakodnevnog stresa, loših ljudi i njihovih sebičnih postupaka, psihičkog maltretiranja, porodičnih problema i na kraju, vrtlogu sopstvenih misli. A onda, kao što uvek biva kada shvatimo gde i kako živimo, kada se usudimo da se suprotstavimo negativnim energijama i ljudima, postavila sam sebi pitanje: „Koja je svrha tvog postojanja?“


Slušala sam tišinu, zaglušujući glasnu tišinu koja mi je govorila da i pored toliko mudrih ljudi, koje sam sretala na svom životnom putu, ništa nisam naučila. Šta više, bila sam izgubljenija nego ikada, bez cilja, bez želja, bez volje, bez ičega lepog u sebi. Praznina je bolela više od najvećeg bola, jer razorena duša boli najjače. Iz straha od haosa u glavi, koji je bio jači i od straha od same smrti, usledile su bujice misli, koje su neprestano tekle. Shvatala sam da tonem i da moram za nešto da se uhvatim.


Krenula sam kod psihijatra, rasejana i konfuzna sa izraženim napadima panike, kad god bi ostala sama sa sobom. Dobila sam lekove i savet: „Vidim da si jaka i čudno osvešćena za ovakvu situaciju. Lekovi ti neće rešiti probleme, samo će ti ublažiti simptome. Neke stvari moraš sama sa sobom da rešiš“.
Psihijatar je bio u pravu, znala sam to, ali „najjače su energije na prelasku iz minus u plus fazu“, kao što reče jedan moj prijatelj. Bilo je potrebno napraviti prvi korak, onaj najteži.


Tragajući po internetu, naišla sam na meditacije, članke o jogi, dobrobitima koje one donose, samo je trebalo to primeniti, ali kako? Rekla sam sebi: „Možeš ti to. Korak po korak, kao beba kada uči da hoda. Do sada si živela zatrpana kojekakvim korovom i đubretom, sada ćeš to da očistiš“ i odradila prvu meditaciju. Nikada neću zaboraviti kakav je efekat imala na mene. Mir i spokoj, odsustvo misli, potpuno predavanje sebi i Kosmosu.


Nakon tog iskustva danima sam plakala ni sama ne znam zašto. Kad god bi čula meditativnu muziku počela bih da se smejem i plačem u isto vreme, osećajući da izlazim iz sopstvenog tela kad god zatvorim oči. Borila sam se i dalje sa sopstvenim mislima, ali više nisu bile toliko jake, bilo ih je lakše kontrolisati.
Ipak, znala sam da mi treba nečije vođstvo i za meditaciju i za jogu, iako sam pronašla na internetu sve vežbe i načine njihovog rada. Obično sam se u životu vodila time da pustim stvarima, ljudima, situacijama da nađu mene, da ja samo učinim prvi korak.


Tako sam odlučila da prvi koga nađem na internetu bude moj jogi učitelj. Pronašla sam Veska i uprkos tome, što sam posumnjala u njegove sposobnosti, videvši koje je godište (Oprosti mi :-)), odlučila sam da pratim svoje instikte. Pozvala sam ga i strpljivo čekala da se oslobodi mesto u grupi za mene. Nisam želela dalje da tražim, da lutam...nekako sam znala da će me pozvati. Tako je i bilo.


Odlazeći na čas joge, nisam znala kakve reakcije treba da očekujem od svog uma ili tela, pustila sam da me vodi, uz potpuno predavanje svog bića. Prvi put, dok smo radili Joga Nidru, osetila sam i videla energiju kako kruži u meni, raznobojnu, svetlu. Imala sam osećaj da vidim ceo svoj krvotok ili nešto nalik njemu i da njim kao reka teče nešto prelepo, nešto što mi je ulivalo spokoj. A onda bljesak, kao bljesak atomske bombe, razlila sam se i stopila sa svime oko sebe. Moram priznati da sam se užasno uplašila i trgla, sve je nestalo. Osmeh na licu i osećaj da je „to“ što mi tako treba, taj mir i savršenstvo u meni samoj.


Shvatila sam šta znače reči iz svetih knjiga da je Bog u nama i svuda oko nas. Često sam se pitala kako ljudi postaju tako učeni i mudri, odakle im te velike životne istine koje nam govore. Kroz meditacije sam naučila da me niti jedna knjiga neće naučiti mudrosti, ona sama dođe kada se stopiš sa Bogom, sa svojim Bićem, kada postanete jedno. Kosmos ti sam da ono što ti je potrebno, odgovor na svako pitanje, samo treba da slušaš ono „nešto“ u sebi.


Da budem iskrena, pročitala sam dosta tekstova o jogi, odgledala mnogo video materijala, ali za mene su to ipak bile samo vežbe, dok nisam počela da ih radim sa mojim „jogi masterom“. :-) Posle nekih naizgled jednostavnih vežbi, osećala sam da mi srce ubrzano lupa, telo je prokrvljeno, puno energije, lice i jagodice prstiju trnu kao da ih hiljade iglica bocka u isto vreme.


Ranije sam imala problema sa vratnim i donjim delom kičme (profesionalna deformacija), išla na razne vrste masaža, pilates, plivanje, ali ništa nije pomagalo. Sada, po prvi put u životu osećam da se samim disanjem svakoga dana kičmeni pršljenovi sami pakuju, krckaju i slažu.


Jogičke vežbe su naizgled statične, ali čine telo vrlo razgibanim i fleksibilnim i što je meni vrlo bitno, masiraju ga iznutra. Ja to bar tako doživljavam, jer od prvog časa joge osećam da mi organizam radi odlično, nema naduvenog stomaka, želudac ne boli, a pila sam lekove za digestivni trakt 3 godine, bez prestanka. Očigledno je sve bilo posledica stresa.


Misli su postale sređene i tihe. Sada kada želim da razmišljam, ja razmišljam, a kada ne želim, jednostavno postojim...tu sam, dišem, ali postoji potpuno odsustvo misli. Naučila sam da samo posmatram...sve...misli, ljude, situacije, pa čak i kada mene uključuju. Shvatila sam da jedino tako neću emotivno reagovati na svakakve gluposti, probleme drugih ljudi koji nisu moji, a što sam ranije jako puno radila i patila, jer nisam znala objektivno da sagledam stvari, već sam sve shvatala vrlo lično, što je bilo uzrok svih mojih problema.


Kažu da se prijatelji prepoznaju u nevolji, da su tu da nam pomognu da pronađemo put, makar on bio i do samih sebe. Ako je tako, onda Vesku dugujem zahvalnost što mi je prijatelj.